jedna ne mama

Kako poceti ...hm,neznam ni sama ovo bi trebalo da je neka vrsta dnevnika.Dnevnik je potreba coveka da razmenjuje misli sa samim sobom.Cini mu se lakse ce resiti neki problem,dilemu ako to napise.Mozda shvati poentu.Znate li onaj osecaj kada vam je puna kuca a vi ste potpuno sami?Da li ste ikada doziveli osecaj bespomoci?Ja jesam.Imam skladan odnos sa mojim suprugom,ali ostatak njegove familije kvari situaciju.Zivimo u zajednici,sto je ne retko danas nego to vise necete videti  nigde.Ima nas sedam clanova u kuci.Bolje receno imaju dve kuce ali se tri clana ponasaju kao da zivime sa nama u nasoj kuci.Jedna odredjena gospodja to pogotovo radi,namerno se trpa ovamo ako nista gura dete ovamo,voli da spletkari meni iza ledja da me provocira da huska ostatak ukucana protiv mene.Zasto to radi?Neznam jos nisam nasla odgovor na to pitanje.Niti cu vise da se trudim da shvatim nije vredno.Gledam sa svima da budem ok sto vise to pokusavam sve mi gore ide.Sto je najgore nemogu nista da dokazem ko bi verovao meni ja sam ipak samo snaja a ona im je cerka.Ponekad imam utisak da sam ja u pitanju da ja toumisljam da me ona ne podnosi to je vetrovatno jer sam bespomocna da bilo sta promenim.Gusim se vise u ovoj kuci muce me razne misli htela bi samo da odem ali ne zelim muza da izgubim.Isuvise mi je stalo do njega.                                                                                    Samo se nadam da ce svanuti dan kad vise necu morati da gledam ni nju ni bilo koga...